ZAŠTO SMO PUNAČKE

(Moj omiljeni humorom začinjeni članak iz davnih dana kada sam i ja bila sa sličnim problemom)

                Debljina nije nikakv greh. Ali je gora od prokletstva od koga neki ne mogu da pobegnu.

            Niko od debelih nije ni svestan zašto previše jedu niti kada je to počelo. A pretvorilo se u opsesivne šeme ponašanja, kao kada natrpamo toliko hrane u usta dovoljno da se nahrani šestočlana porodica. Kladile ste se da možete da oslabite i uspelo vam je, no to ništa nije promenilo postavši mršavija jer ste vrlo brzo povratile svoju „izgubljenu kilažu“. Jo-jo efekat, po ko zna koji put.

            Hrana je povezana sa svojevrsnim čašćenjem same sebe i tome pribegavate kad god se osećate neraspoloženo. Ništa nema takvo terapeutsko dejstvo kao kada se dobro najedete. Seks je u redu, ali nije tako pristupačan kao pola čokolade.

            Verovatno se i ne sećate kada ste počele da jedete preterano. Možda ste želele da se razlikujete od drugih, tako da ne budete jedna iz gomile. A to je verovatno sve potisnuto duboko u vašu psihu. I sada više i nije važno kada ste uspostavile šemu prežderavanja koja će teško moći da se promeni .

            Možda ste počele da jedete previše kada ste dobile mlađeg brata ili sestru, ili ste imali dominantnu majku. Ili, potičete iz porodice u kojoj se emocije izražavaju putem hrane. I, naravno šta vam je donosili veću sreću nego kada se častite i gostite čokoladom i brdom slatkiša – što više kalorija, to bolje, serotonin raste.

            Debljina od vas stvara usamljenu osobu, punu kompleksa, često sa posebnim afinitetima. Ljudi koji vas okružuju često bivaju oni pogrešni, pa kada se te razne veze raspadnu, osećate se povređenom i iznevereno. Iako se kaže da su debeli ljudi vesele naravi.

            Mladići sa kojima se debele devojke zabavljaju su često loši momci. A ako i postanu vaši muževi, ohrabruju vas u jelu, jer su tako sigurni da ih nećete varati ili pobeći sa najboljim prijateljem. Pa tako život izgleda jednostavnije bez zaljubljivanja i odljubljivanja i svih onih osećanja ushićenja i razočarenja.

            Kada imate tri kilograma više no što je vaša idealna težina, to je za vas drama. Odeća vam ne pristaje i osećate se ružnom. Ali kada se ugojite trideset kilograma, naučite da to i nije više važno. Naučite kako da preživite i razradite genijalne mehanizme ponašanja. Nikada se ne ogledate u ogledalu koje prikazuje celu figuru, a posebno ne gola. Važno je da kupujete garderobu „za mršave“ i za „debele“ tako da vam uvek nešto dobro stoji – čak iako je to samo par elastičnih helanki sa tunikom koja skriva većinu vaših grehova. Čak nalazite i takve brusove koji smanjuju vaše grudi raspoređujući ih ispod pazuha.

            Zavaravate se da se gojite samo ako vas ljudi gledaju kako proždirete hranu, zato na javnom mestu prebirate po tanjiru, dok se kod kuće na miru najedete do mile volje. Vagu nameštate tako da igla pokazuje manje od nule. Razvijete prefinjen smisao za humor i listu provaljivih izvinjenja za vašu opsesiju. Izbegavate odlaske na plažu, u avionu uvek sedite u sedištu do prolaza, jer bilo bi nedostojanstveno da smestite ruke preko kipućeg sala u srednjem sedištu, ili pak da vaša telesina bude sabijena kraj prozora. Ponižavajuće i bez komentara.

            U većini slučajeva se pretvarate. Pravite se da vam nije važno što ne možete da kupite lepu odeću i veš a i kupaći kostim iz dva dela, ne daj bože još bikini. Pravite se da vam nije stalo što ste Gargantua i igrate igru kao na primer „ima li ovde deblje osobe od mene“ kada idete u kupovinu. Ako ne nađete takvu, ubedite sebe da ste lepši, pametniji i mlađi od neke mršavice i da u životu ima i gorih stvari. A debljina se i dalje taloži.

            Odane žderonje ne prestaju da jedu kada su site. To nema nikakve veze sa glađu; to je zavisnost; nezamislivo je da pojedete samo par kockica čokolade ili nekoliko keksića.

            Pa kako da prestanete? Jedini način i razlog da oslabite je da to SAME zaista želite a ne zbog nekoga ili nečega. Važno je da prepoznate da imate problem, da ga prihvatite i otpustite tako što ćete ga same rešiti. U početku je to osećaj krivice i straha i ljutnje; kada se pogledate propisno shvatićete da i niste tako loše kao što ste mislile. Ali najvažnije što treba da znate je da je prekomerno jedenje bolest – nedostatak prihvatanja života i sebe sa lakoćom. JESTI PREVIŠE ILI NE – izbor je na vama!

************

Čitajući ovo što sam davno pisala ne mogu da verujem da sada kada opet nosim bikini, zakopčam visoke čizme preko pantalona, potrčim, pogledam se u ogledalu cela pa i gola, slobodno stajem na vagu, jedem zdravo sa promenjenim navikama u ishrani i bez osećaja gladi, da sam nekada makar delimično prolazila kroz te razne faze. A najveća blamaža je bila kada su mi uredno ustupali mesto u prevozu zbog stomaka. Nažalost, sada to više nije slučaj, čak obrnuto. Bez tolikih davnih kila i bez ožderavanja ja sam sad jedna srećna, ispunjena i mladolika osoba, živi dokaz da je to izvodljivo samo se ne dešava preko noći.