SREĆA JE LEPA SAMO DOK SE ČEKA

IPAK, MOŽDA KO ČEKA TAJ IZGUBI!

To su nova pravila igre. To je novo ponašanje, primerenije nama samima i svetu u kome živimo.

Danas se živi jako brzo. U toku dana sretnete pedesetak poznatih ljudi, što u kući, komšiluku, na ulici, prodavnici, radnom mestu, u posetama, kafićima, restoranima. Mobilni telefon neprestano zvoni ili vibrira. Mnoštvo poruka, poziva, postova na FB, Instagramu, Twitteru i silnom mnoštvu društvenih mreža. Vi zovete i postujete i privatno i poslovno. Naravno da je broj ljudi sa kojima stupate u kontakt različit u zavisnosti od vašeg zanimanja. Posao lekara je takav da on sreće mnogo novih ljudi , svoje pacijente, njihove rođake i prijatelje. Posao novinara – brojni razgovori sa poznatim i nepoznatim. Posao radnika u fabrici, čistača na ulici, frizera, kozmetičarke. U stvari svi poslovi vezani za grad i kontakte sa ljudima donose mnogo novoga, mnogo susreta i raznih kontakata. Jedino se na selu svi znaju. Mogućnosti da susretnete nekog novog je veoma mala. Grad donosi mnogo više. Grad je uvek u žurbi. On ne dozvoljava čekanje. On ne oprašta propuštene prilike. On svaki dan nesebično daje mnogo novih šansi. Na vama je da ih iskoristite.

Ako samo rutinski obavljate posao, nezainteresovani za lica oko sebe, kući dolazite umorni, ne želeći nikoga da pozovete u posetu a i čak vam je mrsko da odete negde u posetu i samo gledate tv program i čekate novi dan koji će biti isti kao prethodni. A gde je želja da nešto promenite, volja da se nešto uradi, akcija i pokret? Nema čekanja, život prolazi a izgubljene šanse se ne vraćaju. Nipošto ne dozvoliti da se to dešava. Treba učiniti nešto za sebe i za druge.

„Sreća je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da…“ (Desanka Maksimović). Ah, kako to lepo i romantično zvuči! Ali, nekako sporo i rastegnuto. Kao da takvu sreću polako, ali sigurno gazi vreme. Ovo novo vreme, ovi novi ljudi, ovaj novi život. „Ko čeka, taj izgubi“. To je novo pravilo sadašnjeg trenutka i ljudi. „Ako nešto želiš, ne čekaj, izgubićeš!“ već će se naći neko drugi ko će tvoju sreću prigrabiti. Mnogo je ljudi, mnogo susreta, mnogo prilika. Svi smo mi kovači svoje sreće. Onako kako je iskujemo, tako će nam biti.

Uradimo nešto novo i prijatno i sebi i drugima. Podarimo svima osmeh. To nije teško, a ljudima mnogo znači. Svi ćemo se osećati prijatnije. Nemojte da ćutite. Pričajte sa što više ljudi. Komunikacija je osnov svega. Ljudi se razlikuju od životinja po tome što mogu da govore i da se smeju – to je stara (naučna) istina. Iskoristimo je! Ne odbijajmo stara prijateljstva i nova poznanstva. Družimo se sa ljudima. Nikako nemojmo ostajati sami. U društvu je sve lepše. A tek kada se stvara novo prijateljstvo ili rodi nova ljubav! Pa ima li šta lepše? Koliko uložimo, toliko ćemo i dobiti. Neka nas mali neuspesi, sitne greške i nepredviđene okolnosti ne obeshrabre. Sve je to za ljude. To daje novi izazov i lepotu životu. Prepreke treba shvatiti kao podstrek i veću snagu za nešto novo. „Najjača sam kada su mi šanse najmanje“ ! – zar to ne deluje tako snažno i moćno u najtežim trenucima. Budimo takvi! Neka nam život bude neprekidna akcija. Samo tako ćemo i dobiti nešto. Ne čekajmo jer ćemo izgubiti. Ovo novo užurbano multitasking vreme to traži od nas!

Naravno, moramo da budemo spremni na neprijatnosti koje su sastavni deo života. Ali, to je upravo podstrek da nešto učinimo i eliminišemo neuspeh. Znači, opet akcija, i kada je dobro i kada je loše. Kaže se „Kada ti život dodeli limun, napravi od njega limunadu.“ Iskoristimo sve i preokrenimo u našu korist. Tada ćemo osetiti moć i snagu za nove pobede u životu. Iz začaranog kruga samo sami sebe možemo da izvučemo i krenemo dalje.

Sreća je tu, samo treba krenuti prema njoj i dohvatiti je i ne puštati je. Uživati u njoj do maksimuma. Treba znati podeliti je sa drugima i nesebično je darivati. Nećemo tako izgubiti deliće svoje sreće i uspeha. Ona će se umnožavati i vraćati nam se udvostručena.

„Sreća je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da…“. Ostavimo ovu divnu izreku za retke trenutke samoće, kada smo u prirodi okruženi zelenilom, kada nam ptičice pevaju, a vetar mrsi kosu. Ostavimo ih za onaj jedan dan kada uspemo da se izvučemo iz grada i kada poželimo da komunikaciju sa ljudima zamenimo za tihi razgovor sa prirodom, cvećem i drvećem, kada poželimo da nam ptičica bude drug, a hladan izvor osveženje. Kada nam sunce podari svoju toplinu i obasja lice. Za prirodu moramo da nađemo vremena. Jer taj jedan dan proveden u druženju sa prirodom daće nam snage, razbistriće nam um, podariće nam želju za životom i druženjem sa ljudima još više. A onda, nazad u metropolu, gde se sve brzo i zahuktalo dešava, gde je život trenutak, gde su ljudi na svakom koraku, nazad u naše prirodno okruženje gde smo navikli da živimo i gde smo naučili da se snalazimo. Moramo da znamo gde pripadamo  i gde nas očekuje ta sreća koju treba samo zgrabiti i živeti!

I tako krenimo u nezaboravnu 2019. godinu koja obećava pregršt dobrih dešavanja , sreće i uspeha ali samo za one koji to prepoznaju i iskoriste. I ne zaboravimo na zahvalnost na svemu što imamo i što nam je pruženo. Zahvalnost ide pod ruku sa srećom i čini nas boljim i plemenitijim.