VEŠTINA UŽIVANJA U SVOJOJ SAMOĆI (Nije potrebno da zgrabite bilo kog muškarca koji vam se ponudi samo da ne budete sami. Slobodna i sama žena može mnogo više da uživa)

Mladolika žena sedi sama u bašti kafea i prelistava neki modni časopis. Ispija kapućino i gricka keksić. Preko puta parka tu i tamo posmatra mlade zaljubljene parove kako se smeju i drže za ruke. Naručuje još jedan kapućino i pita se kako da provede ostatak dana. Poseta bilo kom delu grada otpada gde ima previše porodičnih ljudi. Možda da ode na neku izložbu ili u muzej, ili da pozove jednu od svojih najboljih prijateljica? No, ne, ona nedelju voli da provede sa svojim mužem.

Za susednim stolom sedi neki ne baš privlačan sam muškarac, koji nešto silno ispisuje na papirima i ispija svoj espresso. Ona ga odmerava a on kao da oseća o čemu razmišlja podiže pogled ka njoj netremice zureći i na kraju je upita:

„Da li dozvoljavate da prelistam vaš časopis?“

Ona mu ljubazno dopušta i tako krene komunikacija. Neugledni muškarac je podseća kako joj je pre izvesnog vremena  pričao o tome kako će krenuti sa svojim samostalnim poslom čim skupi kapital a eto upravo se to dogodilo. A ona kao da ponovo čuje svoj glas, iz nje provaljuje priča o svom poslu, o bivšem partneru i malo po malo on je pita za planove po podne a ona iznenađena pristane da izađe sa njim. Ubeđuje sebe da je sve bolje nego da se sama smuca po gradu celo po podne.

Izlaze zajedno iz kafea. Njoj se dopada kako se oseća sićušnom pored tog visokog muškarca. Kada je uhvatio za ruku ona se osećala kao da lebdi. Umesto da odu u bioskop, na njegov predlog su otišli na večeru koju je ona platila jer je on zaboravio novčanik kod kuće. Tek kada je rekao da ga odveze do sobe u nekom bednom samačkom hotelu (finansijer koji spava u samačkoj sobi!?) njoj je sve sinulo. Više zna o svojoj kućnoj pomoćnici, svom poštaru, svojoj sekretarici nego o ovom čoveku pored nje koji pokušava da je poljubi, cereći se ispod oka i kada ga je izgurala iz kola uvredio je : „Ti si na gubitku, kučko!“.  Vozila je kući uplakana, pitajući se kada će da nauči da sebe ne dovodi u takve situacije. Da shvati da postoje mnogo gore stvari nego biti sam sa sobom.

Samoća. Sve ili većina žena u nekom periodu života prolaze kroz tu fazu i čine gluposti da bi suzbile patnju. I zašto žene tako teško doživljavaju samoću? Da nije možda razlog fiziološke prirode – da se osećaju male u odnosu na muškarce i samim tim ranjivije. Da li je to pitanje kulture sazrevanja u bilo kom životnom dobu i nenaučenost da žene budu same sebi dovoljne. A ima žena koje su u stanju da učine svašta samo da ne bi bile same – čak i vreme provedeno sa ljudima koji joj ne prijaju samo da budu u društvu. Često to osećanje nepotpunosti navodi slobodnu, samu, ženu da prihvati bilo kakvu vezu, u današnje vreme čak i virtuelnu, samo da izbegne taj osećaj samoće.

No, mnoge srećne, same žene znaju da bi bile izgubljene bez svojih prijatelja, naročito prijateljica. No, umetnost pronalaženja novih prijateljica (ili ponovno uspostavljanje starog prijateljstva) ne samo da utiče na poboljšanje kvaliteta života, već ga i produžava i podstiče jači imunitet. Savladavanje umetnosti samoće, jer ipak, moderan način života čini neizbežnim neke trenutke samoće, zahteva strpljenje i istrajnost. Potrebno je da se uloži dosta truda da žena nauči da živi sama i da uživa u tome. Na to što je sama treba da gleda kao na priliku da se razvija u svakom smislu, a ne kao neuspeh. Da izvuče najbolje iz svog statusa same žene, to je suštinsko pitanje uspeha- mnogobrojne profesije zahtevaju učenje i pripreme a to može da se postigne samo ako je žena sama.

Akutnu samoću treba posmatrati kao pozitivno stanje jer ona pruža mogućnost da žene sagledaju šta im u životu nedostaje i podseća na potrebu da se otvore prema i više povežu sa drugima. Sa godinama se lakše prihvata samostalan život jer nije nikakva tragedija ako se ne izađe vikendom uveče nigde jer postoji sijaset ustupaka tim povremenim napadima usamljenosti – uživanje u omiljenoj knjizi, filmu, kućni tretmani lepote, ma bilo šta što trenutno ispuni tu neku usamljenu osobu. Povezivanje sa svojom ličnošću iz detinjstva i sećanje na sve što je ta osoba želela ili volela da radi. Time se određuje sve prema unutrašnjem svetu a to pruža ogroman osećaj lagodnosti i pouzdanosti. Umesto ubijanja vremena i provođenja vremena sa nekom ne baš bliskom prijateljicom u trenucima usamljenosti,  bolje je povezati se sa svojom ličnosti iz detinjstva i raditi sve o čemu neko tada mašta – crtanje, pisanje, planiranje egzotičnog putovanja, ma čak i nešto što vam na trenutak izgleda neozbiljno i suludo.

Činjenica je da smo na svet došli sami. I sa njega odlazimo sami jednog dana. Iako je naš život ispunjen i društvom drugih ljudi, moramo uvek da se vratimo sebi, onom liku u ogledalu koje će uvek biti tu. Uz samo malo sreće i dosta truda moguće je upoznati tu prikazu i naučiti da se nje ne treba bojati kada ostanemo sami.  Jer verovatnoća je da će većina pomisliti često kako je blaženstvo imati ceo vikend samo za sebe, prijatno veče uz svetlost mirišljave sveće, čašu vina, razgovor sa nekom prijatnom osobom, zavaljenost u najudobniji kutak sofe, bez glasnog TV prenosa utakmice, uvek svoje kupatilo, svoj red ili nered i uvek samo sebe da toj prikazi iz ogledala ugađate i ulepšavate život. Naučite da sebe SAMU volite najviše na svetu  i polako će u život svake takve osobe uploviti puno lepog i pozitivnog.