Šta biste pomislili kad biste u svom plakaru pronašli ženu, koja se još i iznenadi što možete da je vidite? Koja se pojavljuje i nestaje kad god poželi i tvrdi da je u dubokoj komi na drugom kraju grada? Da li biste njoj predložili odlazak kod psihijatra, ili možda sebi? Ili biste rizikovali, poverovali njoj, a sami zakoračili u neverovatnu avanturu?
A ako je to ipak istina?
O tome razmišlja Artur, mladi arhitekta iz San Franciska, kad ugleda Loren u svom stanu.
Artur je jedini koji može otkriti Loreninu tajnu, jedini ko može da je vidi, čuje, i da razgovara s njom. Kada doktori odluče da je isključe sa aparata – što bi uništilo čarobni odnos koji su Artur i Loren razvili – on mora da nađe način da je spase. Jer jedino njena ljubav može spasti njega.
A ono što me je najviše nateralo na razmišljanje je Lorenina životna filozofija:
"Svakog jutra kada se probudimo, imamo kredit na osamdeset šest hiljada četiri stotine sekundi života na dan, a kada zaspimo uveče, nema iznova prenošenja, ono što nije doživljeno preko dana izgubljeno je, juče je prošlo. Svakog jutra ova čaroilija ponovo počinje, ponovo dobijamo kredit na osamdeset šest hiljada četiri stotine sekundi života i igramo po tom pravilu koje se ne može zaobići: banka može da nam zatvori račun u bilo kom ternutku bez upozorenja : u svakom času život može da se zaustavi. Pa šta radimo sa naših osamdeset šest hiljada četiri stotina svakodnevnih sekundi?." ...ima još ali to sami pročitajte ako ste znatiželjni.
Inače sve njegove knjige od "Prvi Dan" i "Prva noć" se čitaju u jednom dahu.
Doduše ova malo podseća na stil pisca Gijom Muso i njegovu knjigu "Devojka od papira".
No comments:
Post a Comment