Kroki urbane penzionerke - u nastavcima

Autor fotografije zna se : Milanka Dimić

PENZIJA! Kako to gordo, veliko, neznano i daleko zvuči sve dok se ne približiš nekoj okrugloj životnoj cifri. Pa hajde da budemo realni ali i skromni – 50. rođendan mu dođe kao neka prekretnica, a tek 60. Ta gerijatrijski zvučna cifra u Japanu označava novi životni ciklus, početak ili prekretnicu kada sve ostavljaš za sobom i oslobođen tereta prošlosti, posedujući bogato životno iskustvo i mudrost, započinješ novu sagu istkanu znatiželjom, odlučnošću, poznavanjem sebe i svojih htenja i nezadrživom stremljenju ka svemu onome što te ispunjava. Ha, ako je za utehu ne zvuči uopšte loše biti matorac, a tek penzionerka i to još urbana intelektualka čiji moto glasi: „sada sam konačno postala isključivi gospodar svog vremena i života“.

No, nije jednostavno odjednom zbaciti okove poslušnosti, potčinjenosti i vođstva koje nas je pratilo od rođenja, kroz odrastanje, školovanje i radni vek. Uvek je postojao neki autoritet koji nam je usmeravao postupke, određivao kako provodimo svoje vreme i gospodario našim životom i stvorio svojevrsnu ovisnost koju niko nije preispitivao. Bilo da je reč o roditeljima, vaspitačici u vrtiću, učiteljici u nižim razredima osnovne škole, razrednom starešini u višim razredima osnovne škole i gimnazije, profesorima na fakultetu i na kraju šefovima i direktorima na radnom mestu – uvek je neko drugi mislio o tome kako ćemo provoditi svoje dane.  I odjednom bi SLOBODA, zasluženo stečena ali jako teška za sve one nepripremljene da sada same odlučuju kako će provoditi vreme i ispuniti ga na sebi svojstven način. Sve ono o čemu smo maštale godinama je na dohvat ruke, nema satnice i zvonjave alarma u gluvo doba ranog mračnog jutra, nema obaveza već jedno divno i beskrajno slobodno vreme koje samo treba sebično prihvatiti kao dar a ne kao odbacivanje od svih. I uživati u svakom trenutku, ispunjavati sve praznine u raznim znanjima i veštinama, umetnosti, književnosti, istoriji, turizmu, druženju i davanju sebe dragim i bliskim ljudima.

Možda sebe prepoznate na narednim stranama ovog posta koje vas zaposlene intelektualke  možda nasmeju ili pak nateraju da se zamislite – znajte PENZIJA je ostvarenje snova a ne bauk. Samo je treba umeti živeti, mudro i pažljivo  trošiti i ponosno uživati u tom divnom statusu.

Ovaj post je namenjen svim budućim urbanim penzionerkama ali i onim damama koje su nedavno stekle taj počasni status (liči pomalo kao reklama za neki novi parfem, no više je od toga). A nastaviće se...