A zašto da ne?

And why not?

Et pourquoi pas?

 

Svaki dan razni gurui i coachs iliti učitelji pa i influenseri i još sijaset raznoraznih stvarno pametnih i učenih umova nas zasipaju svojim preporukama za ispunjen i bogatiji život pa u tom mnoštvu preporuka i smernica čovek prosto ne zna šta bi trebalo a šta ne. Ne može svako sve ali ono što je najvažnije treba sebi dati priliku i oprobati se u novim veštinama i umećima. Ispuniti svoje mladalačke snove i možda otkriti skrivene talente kojih nismo ni bili svesni.

 

Sara iako freelancer sada slobodna od okova stalnog 9-17 h zaposlenja i avanturističkog i mladjanog duha je dugo krčkala te neke smele ideje i na ruku su joj išla ova nemila događanja ružne 2020 godine te kako nije mogla da i dalje istražuje svet na raznim putešestijama presekla je i rešila da se posveti sebi i radi na sebi. A za šta retko do sada nije imala vremena. Čim su se prvog dana otvorila vrata teretana sva poletna i srećna je otišla da okuša to što u svom životu nije htela nikada da proba. Vežbanje, znojenje i vreme provedeno tamo joj je uvek izgledalo nekako nedostižno u njenom svetu dok plovi oblacima. I gle čuda pod punom opremom koju joj je potomstvo godinama poklanjalo a nikada korišćena preživela je prvi trening na zadovoljstvo trenera koji se plašio da će da je skuplja sa trake ili pruža prvu pomoć. Mislio je da se posle tog prvog treninga više neće pojaviti ali se prevario. Iako je upala mišića bila bolna danima uredno je dolazila tri puta nedeljno sa osmehom na licu i povećavala dužinu treninga kao i opterećenja i uvek ponešto dodala na kraju. Sva mladež ju je tu prihvatila srdačno i oduševljeno i svi su se divili njenoj motivaciji, istrajnosti i učinku. Sara je rešila da poradi na svom opštem dobrostanju, nisu se skidali kilogrami ali su zato mišići polako bili zategnuti, držanje pravilnije a mentalni sklop poboljšan. Sara ne drži mobilni kraj sebe dok vežba (ne da ne bi pala sa trake dok brzo hoda) već zato što je to vreme potpuno posvećeno slušanju divne muzike, pravilnom disanju i dostizanju novih rezultata. Tada ni o čemu ne može da razmišlja već se prepušta fizičkom naporu i povremenom ćaskanju sa trenerom i po kojim vežbačem. Posle ta dva sata Sara je srećno umorna, užasno izgleda oznojena i mokre kose ali joj osmeh ne silazi sa lica dok ugovara sledeći termin i ne propušta nijedan ni iz kog razloga – ni vrućine, ni nevreme niti bilo šta joj ne remeti ovaj divni nedeljni ritual. Pronašla je sebe i sa žaljenjem konstatovala kako je tolike godine propuštala ovaj divan osećaj ispunjenosti fizičkom aktivnošću. To je bila prva nezamisliva aktivnost u Sarinom životu a eto poslušala tog nekog uma iz etra i zahvalna do neba.

 

Sara za razliku od mnogih  svojih ispisnika oseća da ima sada višak slobodnog vremena te kako je svima njima svaki dan utorak kao Bušmanima mora da okuša još ponešto. Radoznalog duha i otvorena za sve novo i nepoznato prijavila se onako slučajno  na kasting jedne vodeće modeling agencije i gle čuda opet prošla je sve te kastinge i fotografisanja i provela nekoliko dana u sasvim novom okruženju daleko od onoga za šta je školovana i čime se inače bavi. Nova lica, novi izazovi, nove mogućnosti, ma sve je moguće kada čovek ima volje da to pokuša. U očekivanju svog prvog angažmana i uz podršku bližnjih oseća da se tako bar malo približila tom nekom snu iz mladosti. Sara veruje da će njeno lice uskoro ušetati u domove mnogih svojih poznanika što sa tv ekrana ili pak će ih gledati sa bilborda ili iskočiti sa stranica nekih popularnih ili modnih časopisa. Jer godine su samo brojka važno je kako se čovek oseća u duši i u glavi a pomalo detinjatosti nije na odmet.

 

Najveća neostvarena Sarina želja iz detinjstva je što se nije oprobala kao balerina. Dobro nije baš visoka 1,8 m ali tada nije naišla na razumevanje svojih zaposlenih roditelja. Da li već pogađate šta je Sara sada rešila da isproba – časove baleta za odrasle, u neposrednoj blizini doma svog, i to onim danima kada nije u teretani. Uz divnu muziku , ali drukčiju od one iz teretane, u maloj grupi, gde je nastavnica baleta posvećena svakome, bez preskupe opreme za početak i suknjica od tila i pravih baletskih cipelica, nema nameru da postane prima balerina u ovim godinama, već da doda svojoj ženstvenosti, ispravnom držanju i da oblikuje one delove koje teretana ne uspe. Koji divan spoj aktivnosti i eto nikada nije kasno. Samo polako ponestaje vremena i za Latino plesove jer iako preterano preteruje u svemu Sara ipak nije super žena koja može u istom trenutku da bude na dva mesta. Oduševljena je ovim svojim novo otkrivenim aktivnostima jer je dokoni um đavolja radionica. A ovde nema ni slučajno govora o dokonosti, samo ispunjenost, prefinjenost i muzika koja je jako bitna za dobro raspoloženje i mentalni sklop. Svaki trenutak posvećen sebi je višestruka dobit. Ovde je nećete videti na malim ekranima ili bilbordima ali nikad se ne zna!

 

I kako sada umetnuti tu još ponešto ako freelance angažmani opet prorade – biće to opet multitasking što je inače bilo Sari svojstveno. Da li će biti vremena i za skok sa instruktorom, paraglajding, kik boks, let u balonu u Kapadokiji, jahanje na kamili po pustinji i još koje čega. Ono što je sigurno Sara uvek ima vremena za svoje najdraže i najbliže prijatelje i provođenje vremena u hedonističkom uživanju.  

 

Ako ovaj tekst zaintrigira bar neke od vas koji ga budete čitali da izvrši introspekciju i iskopa svoje neostvarene snove i želje i pokuša da se oproba u njima ili pak novim veštinama i skrivenim talentima onda je postigao svoj cilj. Sasvim sigurno u nama čuči ne genije već skrivene sklonosti i talenti koji samo čekaju da isplivaju na površinu i oplemene i obogate život.

 

Stay tuned, što bi rekli Englezi, jer možda izroni još po neki skriveni master class talenat.